Ima jedan svijet
"kroz igru riječi
a riječi su djela.."
Ne boj mi se draga
Ne boj mi se draga da ću ikom reći
O našoj tajnoj i kradenoj sreći.
Ničije oči, čak ni sunce neće
Otkriti svetu čase naše sreće.
Za našu ljubav niko neće znati,
Kao ponoć nemi mi ćemo ostati;
Bog ljubavi sami (koji svojom strelom
prodje prvo mojim, zatim tvojim telom)
Nikad neće znati šta mi znamo reći
O slasti skrivenoj u kradenoj sreći.
Ali jedan slučaj sve otkriti može:
Ako se lekari kad umrem ne slože
O uzroku smrti, pa uzmu srce moje
Da dokažu razne pretpostavke svoje;
Tad se bojim da će nožem dublje zaći
I u srcu mome – tvoju sliku naći.
Thomas Carew
O našoj tajnoj i kradenoj sreći.
Ničije oči, čak ni sunce neće
Otkriti svetu čase naše sreće.
Za našu ljubav niko neće znati,
Kao ponoć nemi mi ćemo ostati;
Bog ljubavi sami (koji svojom strelom
prodje prvo mojim, zatim tvojim telom)
Nikad neće znati šta mi znamo reći
O slasti skrivenoj u kradenoj sreći.
Ali jedan slučaj sve otkriti može:
Ako se lekari kad umrem ne slože
O uzroku smrti, pa uzmu srce moje
Da dokažu razne pretpostavke svoje;
Tad se bojim da će nožem dublje zaći
I u srcu mome – tvoju sliku naći.
Thomas Carew
Men' se dušo od tebe ne rastaje
Nije vazno odakle sam
sve dok znades kuda putujem.
Deralo me sedam mora,
gorka kora, ljute nevolje.
To sto brodi ne mogu da prevale
covjek umije.
Men' se, duso, od tebe ne rastaje...
Tamo gdje se vali lome
ostavljaju prostor otvoren.
Ispada se vrlo lako
no se zato tesko uspinje.
Moj se napor obija od stijene,
hridi kamene.
Men' se, duso, od tebe ne rastaje...
Mi nismo sami
Koliko puta si ljubila stranca
I bila kao ptica kraj covjeka
Koji ne leti do tvojih visina
I ne zna tajnu skrivenu u tebi
Ti si u tijelu punom zelja
Sa usnama zeljnim iznenadjenja
Al' nikog nema tko je tvoj
I ova zemlja se ne zove dom
U tvome oku, dragi kamen,
Ili to suzu, cuvas za mene
Al' ja sam samo snovidjenje
Koje ti kaze - Raduj se!
I ne znam kad i ne znam gdje
Ici cemo istom stranom ulice
Vjeruj mi duso srest cemo se
U svijetu tajni mi nismo sami
Od jubavi san duša ranjena
Pod mojon provon olujno je more
A nigdi svitla da mi snage da
Sva jidra spuštan, zašto da se bore
Od jubavi san duša ranjena
I neću nazad, nek me vitar nosi
Jer nisan za te moga živit ja
Kad bog me primi, kad me pita ko si
Od jubavi san duša ranjena
Kad jednom bude kasno za sve riči
Jer nije jubav rana ča se liči
Kad tilo drće ka da vitar puše
Ti dođi meni, ti dođi meni
Da ti skinen križ sa duše
I sve san daje, sve je veća tama
I ne znan više kako san se zva
Jer samo pantin to ča ne bi tija
Od jubavi san duša ranjena
Doci cu ti u snovima
Jedina, ponoc odzvanja
jesi li zaspala na ruci dragoga
znas li, tu sam ja
provodim noc bez sna
ispod tvoga prozora
Kraj tvojih uzdaha
hajde, sklopi oci, nestani u san
doci cu ti u snovima
kad noc proguta dan
Doci cu ti u snovima
kad noc proguta dan
pascu kao kaplja rose
njezno na tvoj dlan
Doci cu ti u snovima
da ti ukradem poljupce
neka vrijeme samo leti
jos uvijek volim te
Onda jutro je tiho, budis se
pogledas covjeka sto spava kraj tebe
onda zaplaces jer to nisam ja
koga si voljela prekasno, jedina
ali ne placi, cekaj do veceri
kad zvijezde na nebu zasjaju
tad cemo se ljubiti
Doci cu ti u snovima
kad noc proguta dan
pascu kao kaplja rose
njezno na tvoj dlan